www.muslimuz

www.muslimuz

Ҳақиқий имом қандай бўлиши керак? Бугун юртимизда масжидлар, имом-хатиблар етарлими? Диний соҳа вакиллари олдида турган муҳим вазифалар нималардан иборат? Шу каби саволларга жавоб олиш мақсадида Ўзбекистон мусулмонлари идораси раиси ўринбосари Жалолиддин домла ҲАМРОҚУЛОВ билан суҳбатлашдик.

Ассалому алайкум, чекка туман ва қишлоқларда масжидлар, малакали имом-хатиблар етишмаслиги бор гап. Афсус, бу жойларда бидъат-хурофотлар, бировнинг ҳақидан қўрқмаслик, ичкиликбозлик каби иллатлар кўп учрайди. Бу муаммони ҳал этишда имом-домлаларнинг амру маъруфлари жуда зарур. Шу ҳақда фикр мулоҳазаларингизни билдирсангиз.

– Бисмиллаҳир Роҳманир Раҳим. Ва алайкум ассалом ва раҳматуллоҳи барокатуҳ. Бугун диний идора томонидан малакали имом-хатиблар тайёрлаш борасида кўп ишлар қилиняпти. Аммо чекка ҳудудларда имомлар етишмаслиги бор гап. Бу масалани ҳал этиш мақсадида диний таълим муассасаларида мақсадли қабуллар жорий этилди. Бунда имом-хатиблар етишмаётган ҳудудлар вилоят, туман кесимида ўрганиб чиқилади ва масжидга яқин манзилда истиқомат қилувчи, диний соҳага иштиёқманд уч нафар абитуриент мақсадли қабулга тавсия этилади. Уларнинг қай бири имтиҳонлардан юқори балл тўпласа, ўқишга қабул қилинади. 2022–2023 ўқув йилида ана шундай қабулга 75 та квота ажратилди. Шу билан бирга бундай ҳудудларга малакали имом-хатибларни жалб қилиш, улар учун хизмат уйларини ташкил этиш масаласи ҳам кўриб чиқиляпти. Бу лойиҳамиз тез кунларда ишга тушади ва ўз самарасини беради, иншоаллоҳ.

Айрим жойларда масжидлар камлиги ҳақиқат. Бу масала ечимига ҳаракат қилиняпти. Шу кунларда диний идорамизнинг низоми янгиланяпти. Низомга жоме масжидларнинг филиалларини очиш банди қўшиляпти. Бунда аҳоли эҳтиёжи, адади, масжидлар орасидаги масофадан келиб чиқиб, жомеларнинг филиаллари очилади. У ерда беш маҳал намоз ўқилади, аммо жоме мақомида бўлмайди. Жоме масжид имом-хатиби ушбу филиал масжиднинг имоми ҳисобланиб, унинг барча ташкилий ишларига жавобгар бўлади. Иншоаллоҳ, тез кунларда ушбу низом тасдиқланса, бу масала ҳам ўз ечимини топади.

Масжид қуриш ишларида саховатли ҳомийлар кўплаб топилади. Албатта, бу яхши. Ҳомийлик маблағлари малакали имом-хатибларни  юқорида қайд этганимиздек чекка, диний-маърифатга эҳтиёжи бор ҳудудларда фаолият юритишига йўналтирилса, аҳолининг диний-маърифий билими янада ошармиди?!

– Бу тажрибамизда бор. Диний таълим йўналишида қўлланилган услуб. Ҳозир ҳам балки масжидлар тизимида ҳам қўлласа бўлар. Буни кенгашиб, йўл-йўриғини ишлаб чиқиш даркор.

Бугун жума мавъизаларида кундалик ҳаётимиз учун зарур бўлган масжид одоблари, намоз рукнлари, ақида, мазҳаб, дуо қилиш каби муҳим масалалар кам гапирилаётгандек. Имом-хатибларимиз тезислардан ташқари жамоатнинг эҳтиёжидан келиб чиқиб, жума кунидан бошқа вақтларда ҳам мавъизалар, суҳбатлар қилса яхши бўлади. Шундай эмасми?

– Халқимизнинг маърифатга қизиқиши тобора ортиб боряпти. Шу боис улар  билан кўпроқ кундалик суҳбатлар ташкил этиш муҳим. Бу борада жума мавъизалари кенг қамровли тайёрланаётганини алоҳида қайд этиш даркор. Имомлар мазкур тезисни ўқиб берсалар ҳам, халқимиз анча манфаат олади. Бироқ имомларимиз унинг мазмун-моҳиятини жамоатга ўз тилида кенгроқ тушунтириши зарур. Шундагина кўзланган мақсадга эришилади. Қолаверса, муфтий ҳазрат бошчилигида тажрибали имом-хатиб ва уламоларимизнинг республикамиз бўйлаб масжидларда диний-маърифий суҳбатлари ташкил этиляпти. Бу ҳам халқимизнинг диний-маърифий билими юксалишида муҳим аҳамият касб этяпти.

Шунингдек, жорий йил бошидан барча имомларга беш маҳал намознинг биридан сўнг жамоатга 15 дақиқа маъруза қилиш вазифаси қўйилди. Буни имомларимиз айни кунда қай тарзда адо этяпти, бу уларнинг виждонига ҳавола.

Имом-хатиблар она тили ва адабиётни, айниқса, мумтоз адабиётларимиз дурдонларини яхши билишлари керак. Бугун яхшигина нотиқ, лекин тарих ва адабиётдан билими саёз ёки тил меъёрларини яхши билмайдиган имомларимиз ўз фаолиятида ижобий натижаларга эришиши қийин. Сизнингча, намунали имом қандай бўлиши керак?

– Албатта, бу жуда оғриқли масала. Имом сўзи араб тилида “Имамуна амомана”, яъни “олдимиздаги бошлиғимиз” деган маънони англатади. Ҳар бир имом бу сўзга мос, ҳар жиҳатдан пешқадам, барчага намуна бўлиши қийин. Айниқса, бугунги ахборот замонида бу касб янада масъулиятли бўлиб қолди.  Чунки  халқимизнинг диний эҳтиёжлари кун сайин ошиб, савияси юксалиб боряпти. Улар билан тенгма-тенг мулоқот қилиш, ўз ортидан эргаштириш учун албатта, етарлича билим ва малака керак. Бунинг учун имом замон билан ҳамнафас бўлиб, ўзининг касбий маҳоратини ошириб бориши, сўнгги  фатволардан хабардор бўлиши, кўпроқ диний-маърифий, бадиий ва турли адабиётлар мутолаа қилиши даркор.  Имомнинг илмий салоҳияти, нотиқлиги юқори бўлса, қавмнинг ҳам ҳурмати, меҳр-муҳаббати шунга яраша бўлади.

Намунали имом қандай бўлиш керак деган саволга эса доим қийналиб жавоб берамиз. Имомлик аслида масъулият ва ҳар жиҳатдан намуна бўлиш деганидир. Энг асосийси, имом меҳробнинг эгаси. Бир сўз билан айтганда, намунали имом беш вақт намозда масжидда қоим бўлган кишидир.

Бугун аҳоли ўртасида имом-хатибларимиз ҳақида нотўғри фикрларга бориб, турли таъна тошларини отаётганлар ҳам учраб туради. Бундай фикрлар пайдо бўлмаслиги учун нималар қилиш керак?

– Агар сутга бир қил тушса, дарров кўзга ташланади. Имомлик ҳам  шундай: биргина доғ барчага намоён бўлади. Шарафли касбни  оқлаш учун  меҳробнинг  масъулиятини ҳис қилиши керак. Чунки имомлик Расулуллоҳдан мерос. Ҳар бир имом доим шуни ёдда тутиб, фаолият юритиши лозим. “Агар Расулуллоҳ ҳаёт бўлганларида, у кишининг атрофида қандай жамланган бўлар эдик?”, “У зот имом бўлиб турса, ўзимизни қандай тутардик?” Мана шу саволларни ҳар бир имом ўзига бериши керак.

Имомлар – Расулуллоҳнинг меросхўрлари, дин ходими. Уларнинг ҳурматини жойига қўйиш – қавмнинг вазифаси. Имомда бирор нуқсон ёки камчилик кўринса, қавм уни ислоҳ қилсин. Орқасидан гапириб, ғийбат қилиб, гуноҳкор бўлмасин. Улуғларимиз имомларни ғийбат қилиш заҳарли гўшт ейиш билан баробар деганлар.

Ўттиз йилдан буён талабаларга дарс бериб, кўплаб ёшларга устозлик қилгансиз. Бугунги ёшлар билан ишлашда нималарга аҳамият бериш лозим? Диний-маърифий соҳани танламоқчи бўлган ўсмир ёшларга қандай тавсияларингиз бор?

– Бугун ёшлар билан ишлаш муракакаб жараён. Бу ҳақда Ҳазрат Али розияллоҳу анҳу: “Фарзандларингизга ёки ёшларга ўша замоннинг илмини беринглар. Чунки улар ўша замон учун яратилгандир”, деганлар. Демак, ҳар қандай устоз замон билан тенг юриши, ўз устида кўпроқ ишлаши даркор.

Ўз навбатида, бугун ёшларимиз илм олиши учун кенг имкониятлар борлигини ҳам алоҳида қайд этиш керак. Биргина диний таълим бўйича ўндан ортиқ билим юртлари ишлаб турибди. Ҳозир чет элда ҳам ўқиш имкониятлари яратилган. Бугун хорижда диний таълим оламан, Қуръон ёдлайман дея у жойдаги нотўғри оқимларга қўшилиб қолаётган ёшлар ҳам бор. Шу боис ота-оналардан илтимос қилардикки, фарзандини хорижга диний таълим олишга юборяптими, ҳушёрлигини қўлдан бермасин.   

Ёшларга эса доимо китоб билан ошно бўлишини тавсия қиламиз.. Аллоҳ таоло Қуръони каримнинг бир неча ўринларида бежиз: “Ушбу Китобда шак-шубҳа йўқ, у тақводорлар учун ҳидоятдир” (Бақара сураси, 2-оят) дея марҳамат қилмаган. Чунки мутолаа инсонларга тўғри йўлини кўрсатадиган маёқ. Арабларда “Китоб ўқисанг, албатта фойда оласан”, деган гап ҳам айни шу мақсадда айтилгандир.

Ёшларимиз телефону ижтимоий тармоқларга берилмасдан, кўпроқ китоб ўқисалар, келгуси ҳаётлари учун катта манфаат олади.

Шу билан бирга, ёшларимиз устоз ва шогирд анъанасига қатъий амал қилиши зарур эканини эслатиб ўтамиз. Бу амалиёт барча таълим муассасаларига тегишли.

Имоми Аъзам раҳматуллоҳи алайҳнинг “Таълим ва мутаалим” китобида бундай дейилади: “Бир фарзандни етук касб-ҳунар ёки илм эгаси бўлиши учун уч омил: болада қобилияти бўлиши, ота-онанинг эътибори, устознинг меҳри жам бўлиши лозим. Шулар жамлансагина кўзланган мақсад ҳосил бўлади. Бири кам бўлса ҳам,  натижа чиқмайди.

Ҳар йили диний таълим муассасаларини кўплаб ёшлар битириб чиқади. Бироқ уларнинг ҳаммаси ҳам ўз соҳасида фаолият юритмайди. Бунинг сабаби нимада?

– Бундай ҳолат нафақат диний таълим, балки барча соҳаларга тегишли оғриқли масала. Бунинг турли сабаблари бор. Биринчи навбатда моддиятга бориб тақалади. Иккинчиси эса, соҳага қизиққан, умрини шу ишга бағишлаган ёшлар кам. Бунинг яна бир сабаби абитуриентда касбга лаёқат, одоб, меҳр бўлмаса, қандай қилиб уни ўқишга қабул қилиш мумкин. Шунинг учун қабул жараёнларини қайтадан ўйлаб кўриш лозим.

            Бу масала аёл-қизларимизга ҳам тегишли. Чунки ҳар йили учта аёл-қизларга ихтисослашган мадрасани ўнлаб талабалар битириб чиқяпти. Лекин уларнинг кейинги фаолияти турмуш ўртоғи ёки қайнона-қайноталарининг қош-қовоғига боғлиқ бўлиб қолмоқда. Улар ҳам жамиятимиз ривожига ўз ҳиссаларини қўшсалар, аёллар ўртасида турли бидъат-хурофотлар камайган, илмли хотин-қизларимиз кўпайган бўлармиди?! Чунки аёл миллат тарбиячиси эканини унутмаслик лозим.

Бугун диний-маърифий адабиётлар масаласи турлича. Ҳар ким ўзича китоб нашр эттирмоқда. Бир меъёр йўқ. Бу адабиётлар мазҳабимизга мувофиқлигини, ҳеч бўлмаса, намозга оид китобларни идора ҳайъати кўриши керак эмасми?

– Бугун бозорларимиз ранг-баранг китоблар билан тўла. Бироқ уларнинг савияси, мазҳабимизга мувофиқлиги ҳақида яхши фикр билдира олмаймиз. Гоҳида китоб дўконларимизда бугунги кунимизга тўғри келмайдиган, одамларни чалғитадиган, фитнага сабаб бўлувчи китобларга ҳам кўзимиз тушяпти. Шу боис ноширларимиздан замон талабига мос, мазҳабимизга тўғри келадиган, кишиларга ҳақиқий диний-маърифат улашадиган китоблар чиқаришни тавсия этамиз. Энг асосийси, диний китоблар даромад учун эмас, балки чин маънода дин хизмати учун бўлиши лозим. Келгусида идорамиз ҳам бу масалада ўз таклиф ва тавсияларини ишлаб чиқади, иншоаллоҳ.

– Бугун Имом Мотуридий таълимотини халққа етказиш ҳар қачонгидан долзарб аҳамият касб этмоқда. Лекин олимнинг шахсияти ҳақида кўп гапириляпти. Аммо у зотнинг таълимоти ҳақида аниқ, содда, мухтасар манбалар  йўқ ҳисоби.

– Тўғри, Имом Мотрудий таълимотини ўрганиш, ўргатиш ва тадқиқ этиш олдимизда турган муҳим вазифалардан саналади. Бунга илк қадамлар ташланган. Бу борада Имом Мотуридий илмий-тадқиқот маркази ва Қашқадарё вилоятида Калом илми мактаби очилганини алоҳида таъкидлаш лозим. Бугун бу масканларда имом-хатибларимиз, олимларимиз ақида илми бўйича ўз малакасин ошириб, тадқиқот олиб боришяпти. Бу ишлар самараси ўлароқ, Имом Мотуридийнинг “Таъвилоту аҳли-сунна, “Тавҳид”, “Баҳрул улум” асарлари таржима қилиниб, нашр қилинмоқда. Бироқ ҳали халқимизга Мотуридий таълимотига оид содда, равон, оммага етиб борадиган китобларни чоп этганимиз йўқ. Бу бугунимизнинг талаби бўлиб турибди. Шу боис ноширларимиздан мана шундай китобларни олимлар билан ҳамкорликда ўқувчилар эътиборига ҳавола этишни тавсия қиламан. Чунки ақида, эътиқод масаласи бугун фитналар авж олган паллада ниҳоятда муҳим. Ёшларнинг ақидада адашиши эртага нафақат ота-она, балки жамиятга ҳам катта зарар бўлиши мумкин.

Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳам 23 йиллик пайғамбарлик даврларидан 13 йилини “Лаа илаҳа иллаллоҳ” калимасини, яъни ақоид таълимотини авомга ўргатганлар.

Демак, бугун ҳар бир диний соҳа вакили – у имом бўладими ё ноширми – улар олдида турган муҳим вазифалардан бири аҳолининг эътиқодини тўғри шакллантириш, Ислом таълимотини халққа етказишдан иборат. Бу йўлда барча имом-хатибларимизга куч-қувват, рушду ҳидоят сўрайман.  

 

Бобур МУҲАММАД суҳбатлашди.

Вівторок, 04 июль 2023 00:00

Faxrlandik

MUNOSABAT

Har qanday shaxsning salohiyati, mehnat-u xizmatlari va albatta, munosib taqdirlanishi jamiyat hayotida nihoyatda muhim ahamiyatga ega voqea hisoblanadi. Xususan, el-yurt mehrini qozongan insonga boʻlgan yuksak eʼtibor oʻsha xalq vakillari qalbida, shuurida davom etadi. Xalq oddiygina qilib, lekin chin qalbdan, hayajon-la, “Ayni munosib insonga berilibdi!” deya munosabat bildiradi, tasanno aytadi.

Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti farmoniga muvofiq, Oʻrta Osiyo va Qozogʻiston musulmonlari diniy boshqarmasining sobiq raisi, muftiy, marhum shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf “Oliy Darajali Imom Buxoriy” ordeni bilan mukofotlangani haqidagi xushxabarni eshitgan ilk lahzalardayoq koʻngilda bir olam taassurot jonlandi.

Oʻrni kelganda, avvalo, mamlakatimiz ijtimoiy-madaniy-maʼrifiy hayotida Imom Buxoriy nomi bilan atalgan Oliy darajadagi orden taʼsis etilganini favqulodda unutilmas va tarixiy voqea sifatida alohida taʼkidlamogʻimiz darkor. Zero, Abu Abdulloh Muhammad ibn Ismoil Buxoriy rahmatullohi alayh bizning vatandoshimiz, faxrimiz, gʻururimiz – manglayimizda porlagan yulduzimizdir. Ul Zotning muborak ism-shariflari, imonli insoniyat maʼnaviyati pokligi yoʻlidagi bemisl xizmatlari butun dunyo islom ahli tomonidan eʼtirof etilgan va etilajakdir. 

Islomiy eʼtiqod tarixi turfa zamon va davrda oʻchmas iz qoldirgan ulugʻ va betakror insonlar tarixiga chatishib ketgan. Sobit eʼtiqod sohiblari oʻz hayot yoʻllari, soʻzlari va amallari bilan zamondoshlari uchun yoʻlchi yulduzlik vazifasini ado etgan. Fikrimcha, shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf davrimizning ana shunday zabardast insonlaridan edi.

Shayx hazratlarining Oʻrta Osiyo va Qozogʻiston musulmonlari diniy boshqarmasining raisi, mustaqil Vatanimizning birinchi muftiysi sifatidagi faoliyati nihoyatda murakkab davrga toʻgʻri keldi. Ijtimoiy hayot va diniy eʼtiqod, shaxs va jamiyat, imon va axloq tushunchalari oʻrtasidagi muloqotlar nafaqat bahsli, balki gʻoyatda ziddiyatli, hatto mojaroli kechgan vaziyatlarda keng ommani va xalqni hushyorlikka chorlash, toʻgʻri va sog‘lom yoʻlga boshlashga boʻlgan ehtiyoj nihoyatda ortdi. Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf shaxsi butun salohiyati bilan ayni oʻsha murakkab davrda jamiyatimizning ilgʻor va yetakchi vakili sifatida namoyon boʻldi. Kaminaga oʻsha kezlar Hazratni turli vaziyatlarda, turli holatlarda koʻrish, kuzatish, ul muhtaram Zot bilan muloqotda boʻlish baxti nasib etar ekan, bir noyob jihatdan hayratga tushganimizni unutish qiyin. 

Gap shundaki, qanday mavzumuammo, qanday bahsli holat boʻlmasin, Hazrat gʻoyatda vazminlik-bosiqlik bilan munosabat bildirar, orada tugʻilgan nifoqning oqilona yechimini oʻrtaga tashlar, yanada muhimi, mulohazalarida zarracha taraddudlanish, ikkilanish, taxmin yo mubhamlikka yoʻl qoʻyilmasdi. Bu muqarrar — imonning, islomiy ilmning, tafakkur salmogʻining puxtaligi sharofati edi!

Hazrat ulkan tashkilotchi inson edi. Muftiy sifatida mamlakat diniy hayotini yoʻlga qoʻyish, ayniqsa, diniy savodxonlikni takomillashtirish borasida tinim bilmadi, xoh ilmiy­ xoh tashkiliy, xoh maʼnaviy-xoh moliyaviy muammo boʻladimi, yechimini topar, mutaxassislarni safarbar etar, ragʻbatlantirar edi. Bunda ham zohiriy, ham botiniy salohiyat (hozirgi ilmiy lahjada aytsak – xarizma!) katta taʼsir kuchi-quvvatiga ega boʻlardi.

SSSR xalq deputati sifatida Sovet Ittifoqining soʻnggi prezidenti M.Gorbachyov bilan yuzma-yuz muloqot yakunida prezident u kishidan tilga olingan diniy mavzu va muammolarni qogʻozga tushirib berishni soʻraydi. Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf
hazratlari tongga qadar barcha muammolarni, jumladan, musulmonlarning haj ziyoratiga borish masalalarini bir necha oʻn sahifada, tabiiyki, rus tilida bayon etib, topshiradi. Kommunistlar oliy rahbari Hazrat bildirgan mulohaza, eʼtiroz va daʼvolarning birortasini rad etolmaydi...

1992-yil. Makka shahrida joylashgan Islom olami robitasida boʻlgan bir necha yigʻilishda ishtirok etishga toʻgʻri keldi. Hazratimiz arab tilida istifoda etgan maʼruzalari, nutqlari dunyo islom olamining kazo­kazolari tomonidan nihoyatda katta eʼtibor bilan tinglandi. Faxrlandik, boshimiz osmonga yetdi! Ayni damda Oʻzbekiston Prezidentining ushbu farmoni Hazratimiz hayotlik chogʻlarida aʼzosi boʻlgan koʻplab xalqaro islomiy tashkilotlar tomonidan zoʻr eʼtibor va mamnunlikka sazovor boʻlishiga shubha yoʻq.

Hazratning diniy maʼrifat targʻiboti yoʻlidagi xizmatlari beqiyos. U kishi katta gʻayrat, adoqsiz muhabbat va taʼrifga sigʻmas jonbozlik ila mehnat qildilar: oʻnlab asarlari millionlab nusxalarda mamlakatimizda, xorijiy diyorlarda qoʻlma-qoʻl oʻqilmoqda.

...Hazratga yoshligidayoq otalari kitob sovgʻa qildi. Bu – Ismoil Buxoriyning “Al-adab al-mufrad” nomli ikkinchi bosh asari edi. Tarix gʻildiragi dorilomon zamonlarga yetkazmoqda xalqimizni. Buyuk muhaddis qalamiga mansub oʻsha asar Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlari tarjimasida “Odoblar xazinasi” nomi
bilan (4 jilddan iborat) koʻngillarimizni munavvar qilmoqda.

Qadri baland donishmand zotlarimiz merosi ardoq topgan yurtda imon-eʼtiqod, jumladan, poklik, toʻgʻrilik xalqimizning ardoqli fazilatlariga aylanaveradi.

Xurshid DOʻSTMUHAMMAD,

Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Qonunchilik palatasi deputati,

yozuvchi

Manba: “Yangi O‘zbekiston” gazetasi 2023-yil 4-iyul, 130-son

“Ҳаж – 2023” мавсумини кўтаринки кайфиятда якунлаган зиёратчиларимиз жорий йил 4-22 июль кунлари юртимизга қайтиб келади.

Юртдошларимиз Жидда шаҳридан Ўзбекистоннинг 10 та ҳудуди – Тошкент, Наманган, Фарғона, Қарши, Термиз, Самарқанд, Бухоро, Навоий, Урганч ва Нукус сари парвоз қилиб, қайтиб келадилар.

“Ҳаж – 2023” тадбирининг узлуксиз ва тартибли ўтказилишида “Uzbekistan Airways” акциядорлик жамиятидан малакали учувчи ва борткузатувчилари жалб этилган. Ҳожиларимизга ҳаво саҳнида турли таом ва ичимликлар тақдим этилади.

Сафарларингиз бехатар бўлсин, азиз ҳожиларимиз!

#haj2023

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Матбуот хизмати
Muslim.uz
@muslimuzportal | @Muftiy_Nuriddin_domla |@diniysavollar

Приветствие Совета улемов Управления мусульман Узбекистана

Хвала Аллаху реформы в религиозной и образовательной сфере, проводимые в новую эпоху нашего развития, получили высокое признание в мусульманском мире. В последние годы полное обеспечение свободы совести и вероисповедания в нашей стране, стремительное развитие отношений с арабо-мусульманскими странами и активизация сотрудничества с влиятельными организациями являются наглядным подтверждением нашего мнения.

Недавно председатель Управления мусульман Узбекистана, муфтий шейх Нуриддин Холикназар хазрат был принят в члены Международного союза мусульманских ученых и начал работать в рядах этой международной организации, что стало огромным результатом столь значимой работы. Также этот статус является международным признанием реформ в религиозно-образовательной сфере, проводимых в новом Узбекистане, и является высокой оценкой вклада улемов нашей страны в развитие нашей религии.

В письме, адресованным в Управление мусульман Узбекистана председателем Международного союза мусульманских ученых, профессором доктором  Али Мухиддин Карадаги, в частности говорится:

- Международный союз мусульманских ученых выражая свое высокое уважение, желает Вам постоянного здоровья и успехов. Я передаю свои искренние приветствия и высокое почтение Вам и Управлению мусульман Узбекистана...

Я рад сообщить Вам, что председатель Управления мусульман Узбекистана, муфтий шейх Нуриддин Холикназар хазрат был принят в состав Международного союза мусульманских ученых.

Мы верим, что участие хазрата муфтия шейха Нуриддина Холикназара в рядах Международного союза мусульманских ученых будет способствовать дальнейшему развитию наших совместных усилий на службе Исламу и мусульманам всего мира.

В то же время отдельное письмо главы этой международной организации председателю Управления мусульман Узбекистана шейху Нуриддину Холикназару хазрату начинается такими предложениями:

- Международный союз мусульманских ученых выражая свое глубочайшее уважение и почтение, желает Вам всегда быть здоровым и успешным.

Мы просим Аллаха помочь Вам быть активным членом, поддерживающим деятельность организации, пусть Всевышный придаст Вам силу в служении мусульманской общине, вносить свой вклад в реализацию ее целей при решении различных проблем...

Следует отметить, что профессор д-р Али Мухиддин Карадаги в своем письме выразил удовлетворение тем, что у него была возможность сотрудничать с Управлением мусульман и улемами Узбекистана. Была выражена надежда на укрепление солидарности среди мусульман и поиск совместного решения существующих проблем. Он также выразил уверенность, что эти связи сотрудничества послужат прочным фундаментом для достижения этих высших целей и обеспечат основу для обмена научным и образовательным опытом.

 Следует отметить, что участие хазрата шейха Нуриддина Холикназара в этой престижной организации является результатом работы по воле Аллаха по распространению просвещения ислама на протяжении более 35 лет и обеспечению потребности верующих-мусульман.

Деятельность муфтия шейха хазрата связанные с началом деятельности исследовательских центров, созданием Центра фетв, открытием мечетей-медресе, курсов Корана, благоустройством священных мест поклонения, исследованием наследия улемов и резким увеличением числа количество паломников успешно сочетается с реформами в нашей стране.

Предложения хазрата муфтия на международных конференциях в Саудовской Аравии, Арабской Республике Египет, Турции, Азербайджане, Германии и Казахстане, Кыргызстане были высоко оценены на международной арене как решение религиозных и образовательных реформ и проблем, с которыми сталкиваются верующие-мусульмане.

Хазрат шейх регулярно выступает в нашей стране и зарубежных средствах массовой информации. В частности, число постоянных наблюдателей в социальных сетях составляет более 2 миллионов 200 тысяч человек. Им было издано 10 книг и компакт-дисков, DVD-дисков, описывающих темы духовного воспитания, порядочности, просвещения, воспитания детей, почитания родителей и чувства любви к Родине.

Хазрат муфтий был избран на ответственные должности, такие как высшие руководящие органы Управления мусульман Узбекистана — председатель Совета улемов, Высшего совета, председатель международного научного совета Международного научно-исследовательского центра имама Матуриди. Ему также Ученым советом Международной исламской академии Узбекистана было присвоено научное звание "Почетный доктор".

Следующий ранг и статус муфтия шейха Нуриддина Холикназара налагает честь и ответственность на хазрата.

 Вместо информации, Международный союз мусульманских ученых - независимая, престижная организация, созданная в 2004 году 50 улемами. Штаб-квартира компании находится в Дохе, столице Катара.

Целями организации являются: повышение статуса улемов в обществе, разработка предложений по решению проблем, стоящих перед общиной, и прикладывание практических усилий.

Задачами организации являются: расширение образования в области исламской религии, доведение учения ислама до общественности с помощью современных средств массовой информации и пропаганды, а также опора на науку и умеренность в любой деятельности и решение важных вопросов в жизни верующих-мусульман.

Организационная структура и форма правления: Союз возглавляет генеральный секретарь и три его заместителя. Союз также включает в себя такие секции, как "Прием в члены", "Фикх и фетвы", "Культура, идеи и исследования", "Исламские вопросы", "Работа со средствами массовой информации и общественностью", "Переводы и таълиф" и "Диалог".

Международный союз мусульманских ученых за свою историю внес свою лепту в решении некоторых кризисных ситуаций. В частности, он внес достойный вклад в установление мира в суданском регионе Дарфур.

Подготовил фетвы "Против похищения людей и торговли ими" и "Тяжкий грех убийства невинных людей". Он также публикует свои собственные взгляды и заявления по поводу беспорядков в некоторых странах.

В настоящее время в состав Союза входят 46 самых выдающихся и влиятельных улемов мусульманского мира. Покойный шейх Мухаммад Садик Мухаммад Юсуф хазрат был членом этой организации при жизни.

Участие муфтия шейха Нуриддина Холикназара хазрата, председателя Управления мусульман Узбекистана, в этой организации служит важным фактором дальнейшего укрепления сотрудничества Узбекистана с мусульманским миром, поиска решений стоящих перед нами проблем и укрепления солидарности исламского сообщества.

Кроме того, соответствующее участие представителей нашей страны в международных конференциях вносит важный вклад в мировое сообщество по дальнейшему продвижению научного наследия наших ученых и выводит на новый уровень работу в направлении борьбы с невежеством с помощью просвещения.

Совет улемов Управления мусульман Узбекистана,

27 июня 2023 года, 9 зульхиджа 1444 год по хиджре,

Город Ташкент

Пресс-служба Управление мусульман Узбекистана

muslim.uz

 

#haj2023

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Матбуот хизмати
Muslim.uz
@muslimuzportal | @Muftiy_Nuriddin_domla | @mp3muslim | @diniysavollar

Сторінка 14 з 674

ХОРИЖДАГИ ЮРТДОШИМ САҲИФАСИ

КОНЦЕПЦИЯ

Дунё дарвозалари янада кенгроқ очилиб, хорижий давлатлар фуқароларининг юртимизга келиб-кетишларига қулай шароитлар яратилмоқда. Жумладан, 39 та давлат фуқароларига туристик визаларни расмийлаштириш тартиби соддалаштирилди, Ўзбекистон билан визасиз давлатлар сони кўпайди.

Шунинг баробарида бизнинг юртдошларимизнинг ҳам хорижий давлатларга чиқиши ортмоқда.

Одатда, чет элга, умуман, йўлга чиқаётган ҳар қандай йўловчига олдиндан йўловчилик машаққатини тортган, бу борада бой тажриба тўплаган кишилар; китоб кўрган олиму уламолар йўл-йўриқлар кўрсатиб, панду наисҳатлар қилишган. Зеро, нотаниш манзиллар сари сафарга отланган кишиларга бундай тавсияю насиҳатларнинг аҳамияти жуда ҳам катта.

Бинобарин, хорижга чиқаётган мўмин-мусулмонлар ушбу сафарида давлатнинг қонунларига амал қилгани каби шариатимиз кўрсатмаларига ҳам амал қилмоғи ниҳоятда муҳимдир.

Масаланинг ана шу жиҳатлари эътиборга олиниб, muslim.uz Интернет порталида “Муҳожир ватандошлар” лойиҳаси иш бошлади. Ушбу лойиҳа доирасида янги рукн очилиб “Хориждаги юртдошим” номланди.

Ушбу рукнда:

- хорижда таълим олаётган, меҳнат қилаётган, узоқ муддатга даволанишга кетган ватандошларимиз тўғрисида ҳаётий мақолалар;

- йўлга чиқувчиларга тавсиялар, маслаҳатлар;

- узоқ муддатли сафарларнинг ижтимоий ҳаётга, оилавий масалаларга таъсири ва бошқа долзарб муаммоларга доир савол-жавоблар дастурий равишда ёритилади;

- Интернет сайтда эълон қилинган мақоланинг аудио формати ҳам тавсия қилинади.

Ушбу материаллар оят, ҳадис ва уламоларимизнинг илмий меросларига асосланган ҳолда ёритилади.

 

Top