Ҳозиргина хабар берганимиздек юртимизнинг таниқли уламолари пойтахтимиз масжидларига ташриф буюришиб, жоме масжидларда намоз ўқиш учун жамланган жамоатга мавлид ойи фазилати, юртимизда динимизнинг соф маърифатини танитиш, диний-маърифий соҳаларда амалга оширилаётган улкан ислоҳотлар ва ушбу ислоҳотларнинг самаралари, шукроналик, тинчликнинг қадрига етиш ва бошқа бир қанча мавзуларда мавъизалар қилиб беришмоқда. Таниқли уламолар аср намозидан сўнг жумладан Ўзбекистон мусулмонлари идораси раиси биринчи ўринбосари Хомиджон домла Ишматбеков – “Шайх Зайниддин”, Яхё домла Абдурахмонов “Қўйлиқ ота”, Исоқжон домла Бегматов “Ислом ота”, Абдулхаким қорака Комилжон ўғли “Новза” масжидларида намозхонларга илмий асосдаги суҳбатлар қилиб бердилар.
Маърузалар савол-жавобларга уланиб кетди. Ташрифлар давом этмоқда бизни кузатиб боринг.







Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Тошкент шаҳар вакиллиги матбуот хизмати
Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм
مع الامام البخاري بعد وفاته :
قال الامام الذهبي في / سير أعلام النبلاء ج12/ص469 :
قال أبو علي الغساني أخبرنا أبو الفتح نصر بن الحسن السكتي السمرقندي قدم علينا بلنسية عام أربعين وستين وأربع مئة قال قحط المطر عندنا بسمرقند في بعض الأعوام فاستسقى الناس مرارا فلم يسقوا فأتى رجل صالح معروف بالصلاح إلى قاضي سمرقند فقال له إني رأيت رأيا أعرضه عليك قال وما هو قال أرى أن تخرج ويخرج الناس معك إلى قبر الإمام محمد بن إسماعيل البخاري وقبره بخرتنك ونستسقي عنده فعسى الله أن يسقينا قال فقال القاضي نعم ما رأيت فخرج القاضي والناس معه واستسقى القاضي بالناس وبكى الناس عند القبر وتشفعوا بصاحبه فأرسل الله تعالى السماء بماء عظيم غزير أقام الناس من أجله بخرتنك سبعة أيام أو نحوها لا يستطيع أحد الوصول إلى سمرقند من كثرة المطر وغزارته وبين خرتنك وسمرقند نحو ثلاثة أميال.
Абу Али Ғассоний айтади: Абу Фатҳ Наср ибн Ҳасан Сакатий ас-Самарқандий 464 йили Валенсиядан бизнинг ҳузуримизга келди. Бир неча йиллардан бери Самарқандда қурғоқчилик ҳукм сурарди. Одамлар қайта-қайта истисқо қилиб Аллоҳга дуо-илтижо этсалар ҳам, ёмғир ёғмас эди.
Шунда тақводорлиги билан танилган бир солиҳ киши Самарқанд қозисининг олдига бориб, унга: "Менда бир фикр (таклиф) бор", деди.
"Қандай фикр экан?" деди қози.
Солиҳ: "Сиз бошчилигингизда Хартангдаги Имом Муҳаммад Исмоил ал-Бухорийнинг қабрига одамлар билан бориб, унинг қабри ёнида Аллоҳга илтижо қилиб дуо қиламиз, шоядки Аллоҳ бизга ёмғир ёғдирса", деди.
"Ажойиб фикр", деди қози.
Қози бошчилигидаги одамлар тўпланиб қабр соҳиби Бухорийни ўртага қўйиб Аллоҳга йиғлаб илтижо қилдилар. Ва ниҳоят Аллоҳ таоло серсув бўлган ёмғирни юборди. Бир ҳафта давомида тинимсиз ёмғир ёғди. Одамлар ёмғир тинишини кутиб бир ҳафта Хартангда қолиб кетишади.
Имом Заҳабий (Сияри аълом ан-нубала. Ж.12. Б.469.)
Даврон НУРМУҲАММАД