Сайт тест ҳолатида ишламоқда!
19 Июн, 2025   |   23 Зулҳижжа, 1446

Тошкент шаҳри
Бомдод
03:04
Қуёш
04:50
Пешин
12:29
Аср
17:40
Шом
20:02
Хуфтон
21:41
Bismillah
19 Июн, 2025, 23 Зулҳижжа, 1446

Shariatga muvofiq oila mustahkam bo’ladi

08.11.2021   2958   3 min.
Shariatga muvofiq oila mustahkam bo’ladi

Nikoh lug'atda jamlanish, yaqinlashish ma'nolarini anglatadi. Oila barcha zamonlarda ham muqaddas sanalib, jamiyatning bir bo`lagi hisoblanadi, uning mustahkamligi, er-xotin o‘rtasidagi mehr-muhabbat davomiyligini ta’minlash uchun dinimiz o‘ziga xos qonun-qoidalarni joriy qilib qo‘ygan.

Oilaviy hayotning asosiy tashkilotchi va a’zolari bo‘lmish er va xotinning har biriga o‘ziga xos burch va vazifalari bilan birag, bir-birlariga nisbatan haq va huquqlarini ham belgilab berilgan.

     Shariatga nikohning kiritilishining zamirida ham diniy, ham dunyoviy manfaatlar bor. Bularning bari Shori’ bo`lgan Zotning qanchalik buyuk va hakim ekanligiga dalolat qiladi.

Quyida nikohning shariatga kiritilishi hikmatlari oyatlar ila yoritib beriladi:

  • Avvalo, nikohning asosini Muhammad ummati naslini ko`paytirishdir. Bunga ishora qilib Qur’oni karimda bunday keltiriladi:

﴿ وَاذْكُرُواْ إِذْ كُنتُمْ قَلِيلاً فَكَثَّرَكُمْ ﴾  [الأعراف: 86]
“Oz bo`lgan chog’ingizda sizlarni ko’paytirib qo’yganini eslang” (A’rof surasi, 86-oyat)

  • Nikoh – Alloh xarom qilib qo’ygan narsalarga tushib qolishdan ham saqlovchi himoyadir:

﴿ وَلاَ تَقْرَبُواْ الزِّنَى إِنَّهُ كَانَ فَاحِشَةً وَسَاء سَبِيلا ﴾[الإسراء: 32]
“Va zinoga yaqinlashmanglar. Albatta u faxsh ish va yomon yo’ldir” (Isro surasi, 32-oyat).

Alloh taolo er-xotinni o’zaro ayblarini berkituvchi, go’zal saqlovchi bo’lishi uchun bir-birlariga libosdirlar deya quyidagi oyatda  nomladi:

                                                           ﴿ هُنَّ لِبَاسٌ لَّكُمْ وَأَنتُمْ لِبَاسٌ لَّهُنَّ﴾

“...Улар сизга либосдир, сиз уларга либосдирсиз...” (Бақара сураси, 187-оят).

  • Alloh taolo nikoh asosida qurilgan oilaning a’zolari bo’lmish er-xotinni bir-birlari uchun xotirjamlik bo’lish va qalbiga o’zaro muhabbat va marhamat solib qo’yishiga quyidagi oyat dalil bo’ladi:

﴿ وَمِنْ آيَاتِهِ أَنْ خَلَقَ لَكُم مِّنْ أَنفُسِكُمْ أَزْوَاجًا لِّتَسْكُنُوا إِلَيْهَا وَجَعَلَ بَيْنَكُم مَّوَدَّةً وَرَحْمَةً

إِنَّ فِي ذَلِكَ لآيَاتٍ لِّقَوْمٍ يَتَفَكَّرُون﴾ [الروم: 21]

  “Va Sizlarga sokinlik topishingiz uchun o’zingizdan juftlar yaratdi va oralaringizda sevgi va marhamatni solib qo’yganligi (ham) uning oyat- belgilaridandir” (Rum surasi, 21-oyat).

     Nikoh nafaqat dunyoviy manfaat keltiradi, balki uxroviy jihatdan ham er-xotin vojibotlariga rioya qilish bilan va’da qilingan ajrlarga ega bo’linadi. Islom hech qachon insonning haqini poymol bo’lishiga yo’l qo’ymaydi, balki u xoh erkak bo’lsin, xoh ayol uni himoya qiladi. Ayol kishini ojiza qilinishi va qiyshiq qovurg’adan yaratilishi bu uning past sanalishidan emas, balki mo’tabar sanalishidandir. Erkak kishini hamisha ustunligi – oilada uning hurmati va mas’ulligi jahatdandir.

Xulosa qilib aytadigan bo’lsak, halol nikoh ko’p muomolatlar ichidan afzallik jihatdan yuqori o’rinda turuvchi, insonga har tomonlama manfaat keltiruvchi jamiyatning bir bo’lagi hisoblanadi. Oila qanchalik pok va shariat ahkomlariga muvofiq bo’lsa, shunchalik mustahkam bo’ladi.

Mohira Orifjonova,

Toshkent Islom instituti

talabasi

 

Мақолалар
Бошқа мақолалар

Исмингиз кетади, сифатингиз қолади

18.06.2025   2342   2 min.
Исмингиз кетади, сифатингиз қолади

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм.
Аллоҳ таолога битмас-туганмас ҳамду санолар бўлсин.
Пайғамбаримизга мукаммал ва батамом салавоту дурудлар бўлсин.


Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам Уҳуд ғазоти шаҳидларини дафн қилаётиб: «Абдуллоҳ ибн Ҳаром билан Амр ибн Жамуҳни битта қабрга қўйинглар. Улар бир-бирини яхши кўрар эди!» дедилар.

Аслида, ўлим фироқ эмас. Ҳаммамиз куни келиб вафот этамиз. Ҳақиқий фироқ биримиз жаннатда яна биримиз дўзахда бўлишимиздир.

Ажойиб нарса ўқиган эдим. Бир киши бувисининг бир одати ҳақида шундай ёзган эди: «Бувим бизни бомдод намозига уйғотиб: «Туринглар! Жаннатда сонимиз камайиб қолишини истамайман», дер эдилар».

Ким сизни ҳақиқий яхши кўрса, у дўзахга тушишингизни истамайди. Иброҳим алайҳиссалом оталари Озарни яхши кўришларига қаранг. У киши бундай деган эдилар: «Эй ота! Мен сизни Раҳмоннинг азоби ушлашидан ва шайтонга дўст бўлиб қолишингиздан қўрқаман» (Марям сураси, 45-оят).


Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг гапларини гўзаллигига боқинг: «Улар бир-бирини яхши кўрар эди!».

Инсоннинг ўзгалар олдида муҳаббат, шижоат, саховат ва олийжаноблик каби чиройли сифатлар билан танилиши нақадар гўзал! Унинг номи зикр қилинганида тингловчининг юзида унинг сурати худди қип-қизил юрак сингари порласа. Шунингдек, унинг сурати биз қўяётган гўзал иборалар ортида ҳам порлаб турса!

Имом Заҳабий роҳимаҳуллоҳ «Сияру аъломин нубало» китобида Муҳаммад ибн Маймун ҳақида бундай ёзади: «Абу Ҳамза Сукарий Муҳаммад ибн Маймун ал-Марвазий. У шакар сотгани учун «сукарий» дейилмаган. Унинг сўзлари ширинлиги учун шу ном билан танилган!».


Бизни танийдиганлар ҳам исмларимизни уларга қиладиган муомаламиз туфайли сифатларимизга алиштириб олишганида нима бўлар эди?!

Ота-онамиз бизга «Ота-онани рози қиладиган, муборак ва яхшилик қиладиган ўғил», деб ном қўярмиди ёки «сурбет, қўпол ва оқпадар ўғил» дебми?!

Хотинимиз бизга «Меҳрибон, сахий ва бағрикенг эр», деб ном қўярмиди ёки «қайсар ва қаттиққўл эр» дермиди?!

Эрлар аёлига «меҳрибон, суюкли, олийжаноб ва сабрли хотин», деб ном қўярмиди ёки «бағритош, тили заҳар ва қўпол сўзли хотин» дебми?!

Қўшнингиз сизни «сахий ва марҳаматли» дермиди ёки «хиёнаткор, очкўз ва бадхулқ қўшни» деб атармиди?!

Ҳамкасбингиз сизни «сир сақлайдиган, ишончли, тарбияли ва одобли ҳамкасб» дермиди ёки «чақимчи ва шарманда» деб ном қўярмиди?!

Исмларимиз бизники. Сифатларимиз эса одамларники. Улар бизга муомаламизга қараб сифат беришади. Куни келиб исмлар кетади, сифатлар қолади. Ортимизда бизга Аллоҳдан раҳм қилишини сўраб турадиганлар қолсин!


«Набавий тарбия» китоби асосида тайёрланди