Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм
Инсоният тарихидаги энг буюк ва энг афзал ҳаж деб эътироф этилган Видолашув ҳажида Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам одамларга омматан сўнгги бор бир қанча долзарб ва муҳим масалаларни ва қонун-қоидаларни баён қилганлар. Айнан мана шу ҳаж мавсумида Арафот тоғида “Бугун Мен сизларга динингизни мукаммал қилиб бердим, неъматимни тўкис қилдим ва сизларга Исломни дин бўлиб қолишига рози бўлдим” ояти ҳам нозил бўлган эди. Бу мақолада бировнинг обрўсини тўкиш, шаънини ерга уришнинг ёмон иллат эканлиги масаласига алоҳида эътибор қаратмоқчимиз. Ушбу маънони ифодалаб келган ҳадислар бир қанча саҳоба разияллоҳу анҳумлар томонидан ривоят қилинган бўлиб мутавотирлик даражасига етган. Қуйида келадиган ҳадиси шариф ўша Видолашув ҳажида айтиб ўтилган:
عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا أَنَّ رَسُولَ اللهِ خَطَبَ النَّاسَ يَوْمَ النَّحْرِ فَقَالَ: يَا أَيُّهَا النَّاسُ أَيُّ يَوْمٍ هَذَا؟ قَالُوا: يَوْمٌ حَرَامٌ قَالَ: فَأَيُّ بَلَدٍ هَذَا؟ قَالُوا: بَلَدٌ حَرَامٌ، قَالَ: فَأَيُّ شَهْرٍ هَذَا؟ قَالُوا: شَهْرٌ حَرَامٌ، قَالَ: فَإِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ وَأَعْرَاضَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا فَأَعَادَهَا مِرَارًا ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ: اللَّهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ اللَّهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ. قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنَّهَا لَوَصِيَّتُهُ إِلَى أُمَّتِهِ فَلْيُبْلِغِ الشَّاهِدُ الْغَائِبَ لاَ تَرْجِعُوا بَعْدِي كُفَّارًا يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ.
Ибн Аббос разияллоҳу анҳумодан ривоят қилинган ҳадисда Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам қурбонлик куни одамларга мурожаат қилиб “Эй одамлар, бугун қандай кун” дедилар, улар (уруш қилиш, ножўя ишларни қилиш) ҳаром қилинган кун дейишди. “Унда, бу қандай юрт” дедилар, улар (уруш қилиш, ножўя ишларни қилиш) ҳаром қилинган юрт дейишди. “Ундай бўлса, бу ой қанақа ой” дедилар, улар (уруш қилиш, ножўя ишларни қилиш) ҳаром қилинган ой дедилар. Шунда у зот “Сизларнинг қонларингиз, молларингиз ва обрўларингиз мана шу юртда, мана шу ойда мана шу кун (уруш ва ножўя ишларни қилиш) қандай ҳаром бўлса худди шундай ҳаромдир” деб уни бир неча маротаба такрорладилар, сўнг бошларини кўтариб “Эй Аллоҳ, етказа олдимми, эй Аллоҳ, етказа олдимми?!” Унда ҳозир бўлганлар йўқларга етказсин, мендан кейин бир-бирларингизни бўйнига қилич солиб кофирликка қайтиб кетманглар” дедилар. Шунда Ибн Аббос разияллоҳу анҳумо “Жоним қўлида бўлган зот ҳаққи бу у зотнинг умматларига васиятлари бўлди-ёв”, деди.
Ҳадиси шарифдан энг долзарб саналган қуйидаги учта ибрат олинади:
Бировнинг қонини тўкишни ҳаромлиги;
Бировнинг молига тажовуз қилишни ҳаромлиги;
Бировнинг обрўсини тўкиб, оёқ-ости қилишни ҳаромлиги.
Ушбу сўзларни у зот соллаллоҳу алайҳи васаллам одамлар гавжум бўлган бир қанча ўринларда – Арафот, Мино ва ташриқ кунлари яна Минода туриб такрор-такрор айтганлар. Уламолар Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васалламнинг бу сўзларни такрор-такрор айтганларини ўзи ҳам мазкур ишларнинг ҳаромлигини кўрсатиб турибди деганлар.
Ҳақиқатан, кишини обрўсини тўкиш ёки тўкишга бўлган уриниш Ислом динида қаттиқ қораланган бўлиб, унинг оқибати одамлар ўртасида келишмовчилик, парокандалик ва фитна-фасод ишларнинг содир бўлишига олиб келади. Бу нарса эса Қуръони каримнинг бир қанча оятларида ҳам қораланган.
Жумладан, Ҳумаза сурасининг 1-оятида “Ҳар бир обрў тўкувчи ва айбловчига вайл бўлсин” дейилган. Демак, ояти каримадан ҳам кўриниб турибдики кишининг обрўсини тўкишга бўлган уриниш қаттиқ қораланади ва унинг охиратдаги иқоби ҳам шунга яраша бўлади.
Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам бир ҳадисларида “Жаброил мени осмонга олиб чиққанда бир қавмнинг олдидан ўтди, уларнинг мисдан тирноқлари бўлиб у билан юзлари ва кўксларини тимдалар эди, дедилар. Шунда у зот “Эй Жаброил, булар кимлар?” деб сўраганларида, улар одамларнинг гўштини еб (яъни уларни ғийбат қилиб), обрўларини тўккан кимсалар” деб жавоб берди.
Ушбу ҳадис ҳамда юқоридаги оят ва ҳадислардан Динимизда инсоннинг шаъни, обрўси қанчалик қадрли эканлиги, уни тўкишнинг оқибати ёмон бўлиши кўриниб турибди.
Афсуски, кейинги пайтларда турли сайтлар ва ижтимоий тармоқларда кишиларнинг, хусусан, уламоларнинг обрўсини тушириб, шу орқали обрў орттиришга уриниш ҳолатлари кўзга ташланмоқда. Бу ҳолат айни биз юқорида келтирган оят ва ҳадисларда қораланган бўлиб, ҳаром, жирканч ишлардир. Бировнинг обрўсини тўкувчиларнинг ҳолига бу дунёда ҳам, охиратда ҳам вой бўлади.
Бундай оқибати хунук ишларни амалга ошираётганлар Аллоҳ таоло мукаррам қилиб яратган инсонни устидан кулиб, унинг обрўсини тўкишдек оғир гуноҳни содир этаётганларини, бунинг учун охиратда Аллоҳ таолонинг ҳузурига борганда нима деб жавоб беришларини ўйласинлар.
Аллоҳ таоло барчамизни бировларнинг обрўсига тил теккизишдан тийилувчи, камтар, мусулмонларни яхши кўрувчилардан қилсин!
Ўзбекистон Мусулмонлари идораси матбуот хизмати
Sodiq Toshboyev,
“Haj-2026” mavsumi Ishchi guruhi rahbari
So‘nggi yillarda muhtaram Prezidentimizning tashabbuslari bilan mamlakatimizda diniy-ma’rifiy sohada keng ko‘lamli islohotlar amalga oshirilmoqda. Ushbu ezgu o‘zgarishlar markazida, avvalo, inson qadri, uning manfaatlari va orzu-intilishlarini ro‘yobga chiqarish masalasi turibdi. Ayniqsa, fuqarolarimiz uchun muqaddas haj va umra ziyoratlarini markazlashtirilgan holda tashkil etish, ularning ibodatlarini emin-erkin va qulay sharoitlarda ado etishlari uchun yaratilayotgan imkoniyatlar nafaqat yurtdoshlarimiz, balki xorijlik ziyoratchilar tomonidan ham e’tirof etilmoqda. Natijada haj va umra safarlarini tashkil etish tizimi sifat jihatidan mutlaqo yangi bosqichga ko‘tarildi.
Xususan, hajning eng muhim bosqichlari hisoblangan Mino, Arafot va Muzdalifada hojilarimiz uchun yaratilayotgan sharoitlar ham tubdan yaxshilanib, ko‘rsatilayotgan xizmatlar sifati yangi bosqichga chiqdi. Ushbu maskanlarda hojilarni joylashtirish, transport qatnovi, oziq-ovqat ta’minoti, sanitariya-gigiyena, tibbiy xizmat hamda ibodatlarni tartibli ado etish bo‘yicha yaratilgan imkoniyatlar ziyoratchilarimizning xotirjamligini ta’minlamoqda.
“Haj-2026” mavsumini yuqori saviyada tashkil etish maqsadida barcha tashkiliy ishlar oldindan puxta rejalashtirildi va bosqichma-bosqich amalga oshirildi. Hojilarimizning safar davomidagi har bir jarayoni — hujjatlarni rasmiylashtirish, aviaparvozlar, mehmonxonalarga joylashtirish, ovqatlanish, transport, tibbiy xizmat hamda ibodatlarni tartibli ado etish masalalari tizimli yo‘lga qo‘yildi.
Ayniqsa, keksa hoji ota va hoji onalar holidan muntazam xabar olish, ularga amaliy ko‘mak ko‘rsatish tizimi yo‘lga qo‘yildi. Bu orqali ularga safar davomida alohida e’tibor va g‘amxo‘rlik ko‘rsatilib, ibodatlarni mukammal ado etishlari ta’minlanmoqda.
Shuningdek, hojilarimiz uchun ma’rifiy suhbatlar, diniy masalalar bo‘yicha tushuntirish ishlari muntazam olib borilmoqda. Bu, albatta, ularning haj amallarini mukammal va bekamu ko‘st ado etishlariga xizmat qiladi.
Bizning asosiy maqsadimiz – har bir hojining muborak safarini mazmunli, xavfsiz, xotirjam va mukammal tarzda ado ettirib, yurtimizga eson-omon qaytishlarini ta’minlashdir.
Shunga ko’ra, barcha ishchi guruhi vakillari, shifokorlar, oshpazlar va guruh rahbarlari bir tan-u, bir jon bo’lib xizmat qilmoqdalar.
Eng muhimi, hojilarimizning kayfiyati ko‘tarinki. Ular muqaddas manzillarda ziyoratchilar uchun yaratilgan imkoniyatlar, yuksak e’tibor va g‘amxo‘rlik uchun muhtaram Prezidentimizga samimiy minnatdorlik bildirmoqdalar. Har bir jarayonda davlatimizning doimiy e’tibori va g‘amxo‘rligini his qilmoqdalar, yurtimiz tinchligi, xalqimiz farovonligi hamda davlatimiz ravnaqi uchun samimiy duolar qilmoqdalar.
Din ishlari boʻyicha qoʻmita
Axborot xizmati