عَنْ ابْنِ مَسْعُودٍ عَنِ ﷺ النَّبِيِّ قَالَ: نَضَّرَ اللهُ امْرَأً سَمِعَ مِنَّا شَيْئًا فَبَلَّغَهُ كَمَا سَمِعَ فَرُبَّ مُبَلَّغٍ أَوْعَى مِنْ سَامِعٍ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ.
Ibn mas`ud roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallam: «Bizdan bir narsani eshitib, uni xuddi eshitganidek qilib yetkazgan odamni Alloh yorlaqasin, bas, ba’zi yetkazilgan odam eshituvchidan ko‘ra anglovchiroqdir», dedilar». Termiziy va Abu Dovud rivoyat qilishgan.
Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallam o‘zlaridan eshitilgan ilmni xuddi eshitgandek qilib boshqalarga yetkazishga targ‘ib qilmoqdalar va ortidan ana shu yetkazish tufayli keladigan foydalardan birini eslatib qo‘ymoqdalar. Eshitganlar qanday eshitsa shunday qilib yetkazib qo‘ysalar, o‘sha yetkazilgan odamlar ichidan o‘sha narsani bevosita eshitgan odamdan ham ko‘ra chuqurroq anglab yetadigan kishilar yetishib chiqishini bashorat qilmoqdalar.
Shuning uchun ham sahobai kiromlar Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamdan qandoq eshitsalar shundoq rivoyat qilganlar. Rivoyatda biror narsani o‘zgartmaganlar. Agar ba’zi bir izoh uchun aytilgan qo‘shimcha so‘z yoki harakatlar bo‘lsa, ularni alohida aytib, qo‘shimcha ekanini bildirib qo‘yganlar. Ba’zi bir so‘zlarni aniq eshita olmagan bo‘lsalar, uni ham ta’kidlab qo‘yganlar. Bu ruh sahobalardan keyingi tobe’inlar avlodiga ham o‘tgan. Shundoq qilib, bu narsa avloddan-avlodga o‘tib, kitoblarga bitilib bizgacha yetib kelgan.
Birovdan eshitgan narsani buzmasdan xuddi o‘zidek qilib boshqalarga yetkazish ham juda ahamiyatlidir. Chunki birovdan eshitgan narsani o‘zidek qilib yetkazmaslik omonatga xiyonatdir, yolg‘onchilik va bo‘htondir. Bu ish ko‘plab tushunmovchiliklarga, bahslarga sabab bo‘ladi. Ayniqsa, shariatga tegishli narsada halolni haromga, haromni halolga, savobni gunohga, gunohni savobga aralashtirib yuborish mumkin.
Shuning uchun ham har bir eshitgan gapni boshqalarga yetkazayotganda o‘ta hushyor bo‘lish kerak. Bir so‘zni ham, hatto ohangni ham buzmasdan naql qilish talab etiladi.
Muhitdinov Alisher
“Hidoya” o'rta maxsus islom
bilim yurti o'qituvchisi
Бу оят тақводорларга ваъда қилинган жаннатни сифатлаб бериш маъносида бўлиши мумкин. Оят “тақводорларга ваъда қилинган жаннат кофирларга ваъда қилинган дўзахга ўхшаш бўладими?” деган маънода бўлиши ҳам мумкин. Яъни жаннат билан дўзах бирбирига ўхшаш эмас.
Аллоҳ таоло бошқа бир оятда жаннат ҳақида бундай марҳамат қилади: “Тақводорларга ваъда қилинган жаннатнинг мисоли: ичида айнимаган сувли анҳорлари, таъми ўзгармаган сутли анҳорлари, ичувчилар учун лаззатбахш хамрли анҳорлари, мусаффо асалли анҳорлари бор. Улар учун унда барча мевалар ва Раббиларидан мағфират бордир. Улар дўзахда мангу қоладиган, ўта қайноқ сув билан суғорилиб, ичаклари титилиб кетадиган кимса (кофирлар)га ўхшармиди?” (Муҳаммад сураси, 15-оят).
Аллоҳ таоло бу оятда бундай демоқда: “Сифати шундай доимий неъматлар ичра бўлган кишилар мудом азобланадиган, сифатлари ана ундай бўлган кимсалар каби бўлурми?” Яъни жаннатийлар дўзахийлар каби бўлмайди. Шундан олдин келган оят ҳам ушбу оятга қиёс қилинади.
“Унинг остидан анҳорлар оқади, мевалари доимийдир”. Яъни жаннатнинг мевалари доимий бўлиб, асло тугаб қолмайди. Улар дунё мевалари ва унинг неъматларига ўхшамайди. Дунё меваларининг ҳар қандай тури вақти билан тугаб қолади. Шунинг учун ҳам Аллоҳ таоло охират жаннатининг мевалари ва ундаги жамики неъматлар узлуксиз, доимий эканини ҳамда кофирларга охиратнинг азоби ҳам бардавом эканини хабар қилди.
“Ва соялари…” Аллоҳ таоло жаннатнинг сояси ҳам узлуксиз экани, унда ботиши билан сояси ҳам йўқоладиган қуёш бўлмаслигини баён этиб, ундаги барча неъматларнинг давомийлиги ва манфаатли бўлишини билдирди. Сояда манфаат бор, лекин зарар йўқ, қуёшда эса фойда билан бирга зарар ҳам бордир. Худди шундай, дунё ҳаётида барча нарсаларда фойдали тарафлари билан бирга зарарли жиҳатлар ҳам бўлади. У неъматлар келиши вақти билан тўхтаб, завол топади. Аллоҳ таоло охиратдаги соя, жаннатдаги барча неъматлар зарарсиз, узлуксиз, боқий бўлишини ва улар дунёдаги сояга ва неъматларга ўхшамаслигини хабар қилди.
“Шу тақво қилганларнинг оқибатидир. Кофирларнинг оқибати эса дўзахдир”. Яъни кофирларнинг жазоси дўзахдир. Бу оят нинг зоҳирини эътиборга оладиган бўлсак, гўзал оқибат ширкдан сақланганларга бўлиши айтилди. Чунки Аллоҳ таоло кофирларнинг оқибати дўзах эканини зикр қилди. Яъни улар нинг оқибати, жазоси дўзахдир. Жаннат эса ширкдан сақланганларнинг мукофотидир.
“Кофирларнинг оқибати эса дўзахдир”. Яъни кофирларнинг жазоси дўзахдир. Ёки ушбу иборанинг маъноси: “Тақво қилганлар нинг оқибати жаннатдир, кофирларнинг оқибати эса дўзахдир”.
Муфассирлардан баъзилари Аллоҳ таолонинг “Бу тақво қилганларнинг оқибатидир” оятининг маъносини бундай баён қилади: “Уларнинг амаллари, яхшиликларининг оқибати жаннатдир. Аллоҳ таолонинг ягоналигига куфр келтирган кимсалар амалларининг оқибати эса дўзахдир”.
Имом Абу Мансур МОТУРИДИЙнинг “Таъвилотул Қуръон” асаридан
Абдулатиф АЛЛОҚУЛОВ таржима қилди.
“Ҳидоят” журналининг 2025 йил 9-сонидан
http://hidoyatuz.taplink.ws