2021-yil 22-sentabr kuni Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasi hamda O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi tomonidan musulmon xuquqshunosi, Ustrushana - hozirgi Jizzaxdan yetishib chiqqan buyuk alloma Muhammad ibn Mahmud Ustrushaniyning "Jomi’ ahkom as-sig‘or" (Bola huquqlari kodeksi) asarining o‘zbek tilidagi ilk nashri taqdimoti bo‘lib o‘tdi. Taqdimot Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasi hamda O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi tashabbusi bilan tashkil etildi.
Unda O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi, Imom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi, O‘zbekiston Xalqaro islom akademiyasi olimlari, “Fan ziyosi” nashriyoti muharriri hamda Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston Milliy universiteti, Toshkent davlat yuridik universiteti, Toshkent moliya instituti, O‘zbekiston Xalqaro islom akademiyasi, Muhammad al-Xorazmiy nomidagi Toshkent axborot texnologiyalari universiteti talaba va o‘qituvchilari, OAV xodimlari ishtirok etishdi.
Mazkur asar XIII asrda yaratilgan va bola huquqlari borasidagi jahonda dastlabki mukammal manba hisoblanadi. XIX asrga qadar bu kabi maxsus to‘plam yaratilmagan. G‘arb dunyosida 1804 yilda qabul qilingan Fransuz fuqarolik kodeksida birinchi bor bolalar huquqi masalasi qayd etilgan bo‘lib, undagi jami 2281 moddaning 5 tasi bola huquqlariga tegishlidir. 1908-yilga kelib AQShda "Yuvenal huquq" - bola huquqlari bo‘yicha qonunchilikka asos solingan. Bu esa yurtimiz allomalari G‘arb dunyosidan salkam 600 yil avval o‘z asarlarida bola huquqlarini mustahkamlab qo‘yganini ilmiy asoslaydi.
Ustrushaniy bola huquqlariga oid 1289 ta fatvoni 45 ta ustuvor masalaga bo‘lgan holda tahlil qilgan. Ushbu kitobda bolalarning axloqiy, ijtimoiy, iqtisodiy huquqlariga doir 100 ta dolzarb masala bugungi kunga mos izoh va sharhlar bilan bayon qilingan. Asar sodda va xalqchil, ravon va yuqori ilmiy saviyada yozilgani bilan ajralib turadi. Kitobni tayyorlashga Xalqaro islom akademiyasi, Islom sivilizatsiyasi markazi, Din ishlari bo‘yicha qo‘mita, Toshkent davlat sharqshunoslik universiteti mutaxassislari, mamlakatimizning yetakchi islomshunos olimlari jalb etildi.
Taqdimot tadbirida so‘zga chiqqanlar Zohidulla Munavvarov – O‘zbekiston xalqaro islom akademiyasi professori, Faxriddin Muhammadiyev – O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi matbuot xizmati rahbari, Muslim Atayev – Toshkent davlat sharqshunoslik universiteti katta o‘qituvchisi, asar tarjimoni, Muhiddin Narziqulov – “Fan-ziyosi” nashriyoti bosh muharriri, Otabek Muhammadiyev- Imom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi direktori o‘rinbosarlari asarning muhim ijtimoiy va siyosiy tomonlariga batafsil to‘xtab o‘tishdi.
Ustrushaniy allomaning beqiyos asari so‘nggi yillarda Yangi O‘zbekistonda buyuk allomalarimiz ilmiy merosini o‘rganish va keng targ‘ib etish bo‘yicha amalga oshirilayotgan xalqaro ahamiyatga ega islohotlarning amaliy natijasi, u jamiyatimizda qaror topgan hanafiy mazhabining insonparvarlik, bag‘rikenglikka asoslangan mo‘tadil ta’limotining ahamiyatini yanada mustahkamlashga xizmat qiladi.
Taqdimot mavzuga oid savol va javoblar bilan yakunlandi.







Аллоҳ таоло айтади: “Ким Аллоҳга иймон келтирса, У зот унинг қалбини ҳидоятга солур…” (Тағобун сураси, 11-оят).
Қалб ҳар бир амалнинг асли ва барча ҳаракатларнинг негизидир. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам айтадилар: “Огоҳ бўлинглар, жасадда бир парча гўшт бор. Агар у тўғри бўлса жасаднинг барчаси тўғри бўлади, агар у фасод бўлса жасаднинг барчаси фасод бўлади. Огоҳ бўлинглар, у қалбдир”.
Қалбнинг тўғри бўлиши дунё ва охиратдаги саодат, унинг бузуқ бўлиши эса ҳалокатдир. Аллоҳ таоло айтади: “Албатта, бунда қалби борларга ва зеҳн билан қулоқ осганларга эслатма бордир” (Қоф сураси, 37-оят).
Ҳар бир яратилган жонзотда қалб бўлади. Аммо бу қалблар икки хил: бири иймон ила мунаввар, тақво ила обод бўлган тирик қалб; иккинчиси хароб бўлиб сўнган, касал ва ўлик қалбдир. Аллоҳ таоло айтади: “Уларнинг қалбларида касал бор. Аллоҳ касалларини зиёда қилди. Ва уларга ёлғон гапирганлари учун аламли азоб бор” (Бақара сураси, 10-оят). Аллоҳ таоло бошқа оятда эса бундай марҳамат қилади: «Ва улар: “Қалбимиз ғилофланган”, дейишади. Йўқ, ундай эмас, куфрлари сабабли Аллоҳ уларни лаънатлаган. Бас, озгинагина иймон келтирадилар» (Бақара сураси, 88-оят).
Аллоҳ таоло ўлик қалблилар ҳақида яна бундай дейди: «Улар: “Қалбларимиз сен даъват қилаётган нарсадан ғилофлардадир, қулоқларимизда оғирлик бор, сен билан бизнинг орамизда эса, парда бор. Бас, сен амалингни қилавер, биз ҳам, албатта, ўз амалимизни қилгувчилармиз”, дедилар» (Фуссилат сураси, 5-оят).
Аллоҳнинг душманларида ҳам қалб бўлади, лекин у ҳеч нарсани англамайди. Шунинг учун ҳам Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бундай дуо қилар эдилар: “Эй, қалбларни бошқарувчи! Менинг қалбимни динингда собит қил!”.
Мўминнинг қалби доимо рўза тутади. Унинг рўза тутиши ҳалокатга олиб борувчи ширк, ботил эътиқод, ёмон васваса ва ниятлардан фориғ қилиш билан бўлади. Мўминнинг қалби Аллоҳнинг муҳаббати ила ободдир.
Мўминнинг қалбида унга зулмат аралаша олмайдиган ёрқин нур бор. Бу абадий рисолат, самовий таълимотлар ва раббоний шариат нуридир. Ушбу нурга Аллоҳ таоло бандага табиий фитрат қилиб берган нур қўшилади ва икки улкан нур жамланади. Аллоҳ таоло айтади: “(Бу) нур устига нурдир. Аллоҳ хоҳлаган одамни Ўз нурига ҳидоят қилур. Аллоҳ одамларга мисолларни келтирур. Аллоҳ ҳар бир нарсани ўта билгувчидир” (Нур сураси, 35-оят).
Мўминнинг қалби чироқ каби порлайди, Қуёш каби нур сочади ва субҳ каби ялтирайди. У ояти карималарни тинглаганда, уларнинг маъноларини тафаккур қилганда қалбидаги ишончи янада зиёда бўлади.
Мўминнинг қалби кибрдан рўза тутади, чунки у қалб рўзасини бузиб юборади. Кибр унинг қалбига ўрнашмайди, зеро, у ҳаром амалдир. Кибрнинг асл ўрни қалбда бўлади, агар кибр қалбга ўрнашса ўз соҳибини ҳалок қилади. Ҳадиси қудсийда Аллоҳ таоло айтади: “Кибриё Менинг ридойимдир, улуғлик Менинг изоримдир. Ким иккисида Мен билан талашса уни азоблайман”.
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам айтадилар: “Ким Аллоҳга такаббурлик қилса уни хорлайди. Ким Аллоҳ учун тавозеъли бўлса уни юксалтиради”.
Мўминнинг қалби ужбдан ҳам рўза тутади. Ужб – инсоннинг ўзини мукаммал, бошқалардан афзал ва унда бошқаларда йўқ нарса бор деб тасаввур қилишидир. Бу эса айни ҳалокатдир. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Уч нарса ҳалок қилувчидир: киши ўз нафсидан ажабланиши, қаттиқ хасислик ва эргашиладига ҳаво (ҳавойи нафс)”, деганлар.
Ужбнинг давоси инсон ўз айблари, хатоларининг кўплигини ҳамда минглаб қилган, сўнгра уларни эсдан чиқарган гуноҳ ва ёмонликларини ёдидан кўтармаслигидир. Бинобарин, уларнинг ҳисоби Роббимиз ҳузурида, У адашмайди ва унутмайди.
Мўминнинг қалби ҳасаддан рўза тутади. Чунки ҳасад яхши амалларни олов каби куйдиради, қалбнинг нурини ўчиради ва бандани Аллоҳ томон юришини тўхтатиб қўяди. Аллоҳ таоло айтади: “Ёки Аллоҳ одамларга Ўз фазлидан берган нарсаларга ҳасад қилмоқдаларми?” (Нисо сураси, 54-оят).
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам айтадилар: “Бир-бирингизга ҳасад қилманглар, бир-бирингиздан нафратланманглар, ўзаро урушманглар ва ўзаро нажш (инсонла ўзаро келишиб бир нарсанинг нархини ошириши) савдосини қилманглар. Баъзингиз баъзингизнинг савдоси устига савдо қилмасин”.
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам уч марта саҳобаларидан бир кишининг жаннат аҳлидан эканининг хабарини бердилар. У киши нима эвазига жаннатга киргани ҳақида сўралганида: “Қалбимда бирор мўминга ҳасад, нафрат ёки муттаҳамлик бор ҳолида ҳеч уйқуга ётмадим”, дея жавоб берди. Орифларнинг рўзаси бўлмиш қалб рўзасини тутувчилар борми? Шоир айтади:
Орифлар рўзаси ичра оламлар Робби ризосин исташ бордир,
Ҳар замон улар қалби соим, саҳар вақти ҳоллари истиғфордир.
Аллоҳим, қалбларимизни тўғри йўлга бошлагин, уларни иймонда собит айла!
Доктор Оиз ал-Қарнийнинг
"Рўзадорлар учун дарслар" китобидан