Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази
2021-yil 22-sentabr kuni Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasi hamda O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi tomonidan musulmon xuquqshunosi, Ustrushana - hozirgi Jizzaxdan yetishib chiqqan buyuk alloma Muhammad ibn Mahmud Ustrushaniyning "Jomi’ ahkom as-sig‘or" (Bola huquqlari kodeksi) asarining o‘zbek tilidagi ilk nashri taqdimoti bo‘lib o‘tdi. Taqdimot Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasi hamda O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi tashabbusi bilan tashkil etildi.
Unda O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi, Imom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi, O‘zbekiston Xalqaro islom akademiyasi olimlari, “Fan ziyosi” nashriyoti muharriri hamda Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston Milliy universiteti, Toshkent davlat yuridik universiteti, Toshkent moliya instituti, O‘zbekiston Xalqaro islom akademiyasi, Muhammad al-Xorazmiy nomidagi Toshkent axborot texnologiyalari universiteti talaba va o‘qituvchilari, OAV xodimlari ishtirok etishdi.
Mazkur asar XIII asrda yaratilgan va bola huquqlari borasidagi jahonda dastlabki mukammal manba hisoblanadi. XIX asrga qadar bu kabi maxsus to‘plam yaratilmagan. G‘arb dunyosida 1804 yilda qabul qilingan Fransuz fuqarolik kodeksida birinchi bor bolalar huquqi masalasi qayd etilgan bo‘lib, undagi jami 2281 moddaning 5 tasi bola huquqlariga tegishlidir. 1908-yilga kelib AQShda "Yuvenal huquq" - bola huquqlari bo‘yicha qonunchilikka asos solingan. Bu esa yurtimiz allomalari G‘arb dunyosidan salkam 600 yil avval o‘z asarlarida bola huquqlarini mustahkamlab qo‘yganini ilmiy asoslaydi.
Ustrushaniy bola huquqlariga oid 1289 ta fatvoni 45 ta ustuvor masalaga bo‘lgan holda tahlil qilgan. Ushbu kitobda bolalarning axloqiy, ijtimoiy, iqtisodiy huquqlariga doir 100 ta dolzarb masala bugungi kunga mos izoh va sharhlar bilan bayon qilingan. Asar sodda va xalqchil, ravon va yuqori ilmiy saviyada yozilgani bilan ajralib turadi. Kitobni tayyorlashga Xalqaro islom akademiyasi, Islom sivilizatsiyasi markazi, Din ishlari bo‘yicha qo‘mita, Toshkent davlat sharqshunoslik universiteti mutaxassislari, mamlakatimizning yetakchi islomshunos olimlari jalb etildi.
Taqdimot tadbirida so‘zga chiqqanlar Zohidulla Munavvarov – O‘zbekiston xalqaro islom akademiyasi professori, Faxriddin Muhammadiyev – O‘zbekistondagi Islom sivilizatsiyasi markazi matbuot xizmati rahbari, Muslim Atayev – Toshkent davlat sharqshunoslik universiteti katta o‘qituvchisi, asar tarjimoni, Muhiddin Narziqulov – “Fan-ziyosi” nashriyoti bosh muharriri, Otabek Muhammadiyev- Imom Buxoriy xalqaro ilmiy-tadqiqot markazi direktori o‘rinbosarlari asarning muhim ijtimoiy va siyosiy tomonlariga batafsil to‘xtab o‘tishdi.
Ustrushaniy allomaning beqiyos asari so‘nggi yillarda Yangi O‘zbekistonda buyuk allomalarimiz ilmiy merosini o‘rganish va keng targ‘ib etish bo‘yicha amalga oshirilayotgan xalqaro ahamiyatga ega islohotlarning amaliy natijasi, u jamiyatimizda qaror topgan hanafiy mazhabining insonparvarlik, bag‘rikenglikka asoslangan mo‘tadil ta’limotining ahamiyatini yanada mustahkamlashga xizmat qiladi.
Taqdimot mavzuga oid savol va javoblar bilan yakunlandi.







Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм
ЖАВОБ: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм. Фидя – киши зиммасидаги нарсани адо қилиш мақсадида мол ёки шунга ўхшаш нарсани беришидир (“Лисонул араб”).
Шариатимиз икки тоифа кишиларни рўза тутмасликларига рухсат бериб, ўрнига Рамазоннинг ҳар бир куни учун фидя беришга буюрган.
Биринчиси: Қарилик сабабли умуман рўза тутишга ярамайдиган, кундан-кунга жисмонан заифлашиб бораётган ёши улуғ кексалар.
Иккинчиси: Сурункали касал бўлиб, одатда тузалишига умид бўлмаган ва рўза тутиш уларнинг саломатлигига жиддий зиён етказиши мумкин бўлган беморлар (“Баҳрур роиқ”).
Бу ҳақда Аллоҳ таоло Қуръони каримда бундай марҳамат қилган: “(Рўза тутишга) мадори етмайдиганлар зиммасида бир мискин кимсанинг (бир кунлик) таоми фидядир. Кимки ихтиёрий равишда зиёда хайр қилса (лозим бўлганидан ортиқ фидя берса), ўзига яхши. Агар билсангиз, рўза тутишингиз (фидя бериб тутмаганингиздан) яхшироқдир” (Бақара сураси, 184-оят).
Фидя – Аллоҳ таоло бандаларига берган енгилликдир.
Ҳар кунлик фидянинг миқдори ярим соъ буғдой (тахминан икки килограмм) ёки бир соъ хурмо ёҳуд бир соъ арпадир. Буларнинг қийматини бериш билан ҳам фидя адо бўлади. Ватандошларимизга осон бўлиши учун ҳар йили Рамазон ойида Ўзбекистон мусулмонлари идораси Фатво ҳайъати томонидан фидянинг ўртача миқдори белгиланиб, эълон қилинади.
Фидяни Рамазон ойи киришидан олдин берилмайди. Ой кириши билан хоҳласалар, ўттиз кунлик рўзанинг фидяларини бирданига жамлаб беради, хоҳласалар ҳар куни бўлиб-бўлиб тўлаб беради (“Фатовойи Ҳиндия”).
Рўза фидясини бир кишига ҳам ёки бир неча кишига ҳам бериш мумкин (“Раддул муҳтор”).
Фидяни мискин, фақир, бева-бечора, етим-есир, ночор ва закот беришга қодир бўлмаганларга берилади. Аммо отаси, онаси, фарзандлари, набиралари, эри, хотини ва закот беришга қодир бўлганларга бериши жоиз эмас.
Фидя бериб юрган қария ёки сурункали беморлар рўза тутишга қодир бўлиб қолишса, берган фидялари бекор бўлиб, тутмаган рўзаларининг қазосини тутишлари вожиб бўлади (“Раддул муҳтор”).
Рўза тутишга ярайдиган қарияларга эса рўза тутиш фарз бўлади. Рўза тутишга қодир бўла туриб фидя берсалар, рўза улардан соқит бўлмайди ва фидяси ўз ўрнига тушмайди (“Раддул муҳтор”).
Тузалишига умид бор, одатда, маълум вақтдан кейин шифо топадиган беморларга рўза тутиш зарар қилса, буларнинг ҳам рўза тутмасликларига шариатимиз рухсат беради. Аммо булар фидя бермайдилар. Тузалганларидан кейин қазо бўлган кунларнинг рўзасини тутиб берадилар.
Афсуски, ҳозирги кунда Рамазон ойида бемор бўлиб, тузалгандан кейин қазосини тутиб беришга лаёқати бўлган баъзи кишилар беморликларида рўзанинг фидясини бериб қўйиб, тузалганларидан кейин “мен қазо бўлган рўзаларимни тутмайман, чунки мен фидясини берганман” демоқдалар. Ваҳоланки, шариатимиз фидя беришни уларга буюрмаган, балки тузалганларидан кейин қолдирган рўзаларининг қазосини тутиб беришларини фарз қилган.
Зиммасида намоз ва рўзаларининг қазоси бор киши вафотидан олдин уларнинг фидясини тўлашни васият қилиши вожибдир. Васият этмай вафот этса, гуноҳкор бўлади. Маййит фидя тўлашга васият қилган бўлса, уни кафанлаш, қабрга қўйиш, қарзларини тўлашдан кейин қолган бор мол-мулклари қийматининг учдан биридан маййитнинг фидясини меросхўрлар адо қилишлари вожиб бўлади. Адо қилмасалар, гуноҳкор бўладилар. Агар марҳум фидя тўлашни васият қилмаган бўлса, ёки мол-мулк қолдирмаган бўлса, меросхўрлар ўз ихтиёрлари билан марҳумнинг фидясини тўлашлари улкан савоб ҳамда маййитга енгиллик ва раҳм-шафқат қилган бўладилар. Мабодо, тўламасалар гуноҳкор бўлмайдилар (“Раддул муҳтор”). Валлоҳу аълам.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Фатво маркази